Вода је дар Божји који је неизоставни део живота на Земљи.
Вода слуша реч Божју и тече дању и ноћу, тече у свако годишње доба и служи човеку, животињама и биљкама.
Вода долази из земље преко извора и бунара и са неба као киша, град и снег.
У свакодневном животу наших предака, па и данас, култ воде је имао и има посебан значај и садржај. Култ воде имају и други народи али су Срби до данашњих дана сачували култ воде у оквиру хришћанског православља: Богојављенска водица, освећена славска водица и освећена водица за благосиљање верника.
За време летњих сеоских литија код Записа се читају молитве да Бог поштеди село и његове становнике од олуја и невремена као и од суше да би се летина (плод мукотрпног рада) сакупила са њива и ливада и на тај начин обезбедио нормалан живот за становништво.
Вода за пиће, за спремање хране и личну хигијену се точила на извору или захватала из бунара.
Енергија воде је неисцрпна и на разне начине се користи у нашем народу а најчешће за погон воденица, ваљалица и стругара.
Прање веша се вршило на бистрим потоцима и рекама, што је данас реткост. Стока је пила воду са потока, река и бара којима Србија обилује.
Место где извире вода за пиће у природи назива се извор. У свакодневном животу Срба извор има велики значај и њему се посвећује посебна пажња и поштовање.
У Србији постоје многобројни називи за природне изворе и то: Савина вода, студенац, стјеник, клокотар, врело, бело врело, бубан, хајдучка вода, каца, топла вода, бисер вода, снежник, стублина, зденац, бела вода, говор вода и сл. Многа села у Србији носе назив: Извор.
Срби и Србкиње, било млади или стари, при доласку на извор су говорили „Добро јутро, Добар дан или Добро вече, добра водо”, скидали капу или мараму, прекрстили се, омили руке и лице водом са извора па тек онда точили воду или пили. Постоји прича из народа зашто се овако поступа. Вода са извора тече у поток, поток се улива у реку, река у море, а вода из мора се враћа у извор. Кад те вода запамти на извору неће те потопити ни удавити кад се нађеш на реци или на мору.
Наука је доказала да кристали воде реагују на глас човека па је обраћање води на извору које су наши дични преци упражњавали, сасвим исправно. Извор се кити босиоком и бршљеном на Божић и Богојављење. Обавеза је оних што користе воду са извора да га чисте и одржавају.
У свим нашим крајевима и планинама се налазе извори питке воде без обзира на надморску висину.
У Србији нема подручја без извора воде за пиће као и лековитих вода и бања. Многи се извори називају Савина вода по србском просветитељу светом Сави. Ако је вода „тврђа” за хигијенске потреба треба користити масније сапуне и обрнуто. Ако је вода „мека” тј. нема у себи растворених минерала она при употреби за хигијену и сама пени па се користе посни сапуни.
Уколико у води нема јода а иста се користи за пиће и спремање хране долази до појаве гушавости (струма) као и до слабијег психофизичког развоја. Присуство радиоактивних елемената у води доводи до обољења бубрега ако се та вода дуже користи у исхрани.
Меке воде (мањак магнезијума) изазивају срчана обољења. Недостатак бакра и гвожђа у води проузрокује анемију. Употреба пестицида и вештачких ђубрива на њивама у зони извора и бунара знатно умањује квалитет воде и може бити веома штетно по здравље .
Повратак на органску пољопривреду је једини спас. Данас се и у најудаљенијим сеоским домаћинствима у Србији користи погубни систем воденог прања нужника, а та загађена вода се неконтролисано улива у водотокове. Отпадне воде у градовима се кроз канализационе испусте уливају у реке. Мали је број градова који врше пречишћавање отпадних вода из канализације и из индустрије.
Вода као Божји дар је из дана у дан све загађенија јер милијарде људи у Свету врше нужду у воду па се та иста вода „пречишћава” и даје на употребу. Каква ће казна због тога стићи све нас? Препорука Светске здравствене организације (WHO) да се дневно попије бар 2 литра воде је у многим случајевима лоша за организам и више је део комерцијалне приче.
Култ воде мора да се поврати и вода сачува од загађења. Наши славни преци су добро знали значај воде у свакодневном животу од рођења па до смрти и култ воде су у многим облицима пренели до данашњих дана.
У нашем народу постоји израз „мутивода” који описује лошег човека сумњивих намера. Постоји и клетва „Однела га мутна вода” тј. да се удави и да га не нађу. Постоји и пословица „Вода све опере али укаљан образ не може” као и свеобухватно упозорење са неограниченим значењем и поуком
„Док је човек здрав, и вода му је слатка”
| 