Vuk Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 – Beč, 7. februar
1864) je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač
narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk Karadžić je
najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka.
Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj
krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine.
Vuk Karadžić je tu upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga,
na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama,
reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku
književnost. Reformama Vuka Karadžića u srpski jezik je uveden fonetski
pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to
vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove
reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847 i 1850.
-Bolje je biti jedan dan petao nego mjesec dana kokoš.
-Gde se ne jede i ne pije, tu ljubavi nije.
-Gledi ko mače u tiče (kada neko nekoga požudno gleda).
-Daleko od očiju, daleko od srca.
-Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.
-Jezik laže, srce istinu kaže.
-Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo drže vatru.
Osmeh je jedna kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari
Oni koji znaju ne govore, oni koji govore ne znaju
Blagosloven neka je, onaj ko nema šta da kaže, a ipak mudro æuti
Iskrenost je jako skup dar, al' ne ocekuj ga od jeftinih ljudi
Lepša duša, dublje jeca
Ružnoæa nad ljepotom ima tu prednost što ljepota prolazi, a ružnoæa osta
Ljepota nije u licu, ljepota je svjetlost u srcu
Nije siromašan onaj koji nema nego onaj koji žudi za više
Ako si strpljiv u jednom momentu ljutnje, izbjeæi æeš sto dana tuge
Ljepota je mudrost žene. Mudrost je ljepota muškarca.
Ne govori o svom uspjehu pred osobom koja nije uspjela.
Ljepota je mudrost žene. Mudrost je ljepota muškarca.
Ja slušam i zaboravljam. Ja gledam i pamtim. Ja radim i shvatam.
Uèini sretnima one koji su ti blizu i oni koji su ti daleko æe ti doæi.
Ako sumnjaš u nekog – nemoj ga zapošljavati, a ako ga veæ zaposliš – nemoj sumnjati u njega.
Poèetak mudrosti je da nazivaš stvari njihovim pravim imenima.
Kad prestaneš da težiš da shvataš, onda æeš shvatiti bez znanja.
Postoje dva savršeno dobra èovjeka, mrtav i neroðen.
Èista savjest se nikad ne boji kucanja u ponoæ.
Siromašni su gramziviji od bogatih.
Ima li svjetla u duši, biæe ljepote u osobi. Ima li ljepote u osobi, biæe sklada u kuæi. Ima li sklada u kuæi, biæe reda u zemlji. Ima li reda u zemlji, biæe mira u svijetu.
Najbolje vrijeme za sadnju drveæa bilo je prije 20 godina. Drugo najbolje vrijeme je sada.
Mudar æuti. Pametan prièa. Budala se svaða.
Nije važno koliko si skoèio, veæ koliko skaèeš.
Ko gaða u metu promaši sve ostalo.
Osoba koja voli druge je osoba koju drugi vole.
Sreæa dolazi u kuæu gdje se èuje smijeh.
Ako želiš osvetu, poèni da kopaš dva groba.
Ptica ne pjeva zato što ima odgovor. Ptica pjeva zato što ima pjesmu.
Ne boj se sporog napretka, veæ stajanja u mjestu.
Onaj ko nema osmijeha na licu ne treba da otvara duæan.
Ako ga ne sasijeèeš u korijenu, problem æe se vratiti.
Ko ne misli na druge jednog dana æe utvrditi da ni drugi ne misle na njega.
Dom u koji nikad ne ulazi sunce, èesto posjeæuje ljekar.
„Pitao je učenik učitelja: Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav. Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu.
… Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu. I to je sve? – upita učenik iznenadjeno. Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir. Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao: Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo, kesa je suviše teška, a drugo, krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.
Ali učitelj je odgovorio: To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter, koji rađa poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”
Jedan stari sufi prodavao je sve i svašta da bi zaradio za život. Ostavljao je utisak priglupog čoveka, jer su mu ljudi često plaćali lažnim novcem, ili su mu govorili da su već platili, iako to nije bila istina, ali on je uvek verovao ljudima na reč.
Kada je došlo vreme da umre, pogledao je u nebo i rekao: “Gospode, toliko sam lažnih novaca primio od ljudi, ali ih nikad ih nisam osudio zbog toga; želeo sam misliti da ne znaju šta čine.
I ja sam novčanica bez vrednosti, zato, molim te, nemoj me osuđivati”
Tada je začuo glas: “Kako je moguće osuditi onoga koji nije osuđivao druge?”
Lako je naći nekoga ko radi s ljubavlju; teže je pronaći nekoga ko misli s ljubavlju.
Ponekad čovjek posveti sav svoj život nekoj želji za koju nije siguran da li će mu se ikada ispuniti. (Rijunosuke Akutagava)
Mnoštvo želja ometa čvrsto oblikovanje naše sreće. (Anonim)
Svuda gdje duša snažno reaguje na samu sebe otkriva se ta protivrječnost (izmedju čovjekovih želja i stvarnosti). Ljubavnik želi da zaodjene svoju dragu u svilu,da je ogrne mekom istočnjačkom tkaninom,a većinom je ljubi na kakvoj bijednoj strunjači. (Balzak)
Želja je ishodište pa čak i prava bit vjere. Kada čovjek ne bi imao želja ne bi imao ni bogova. (Ludvig Fojerbah)
Želja i ljubav su krila za velika djela. (Gete)
Da bi se osjećali, nećemo reći sigurnima, ali hrabrima i mudrima u životu, potrebno je da želimo malo, a da se nadamo još manje. (Arturo Graf)
Kada bi postojala bića koja ljudima ispunjavaju sve želje, to ne bi bili bogovi nego demoni. (Fridrih Georg Junger)
Ništa ne bismo žarko željeli kad bismo tačno znali šta zapravo želimo. (La Rosfuko)
Želja ne prestaje ispunjenjem želje. Svako novo ostvarenje želje potiče žedj za novim sticanjem,kao što novo gorivo jače razgorjeva vatru... (Mahabharata)
Ne želeći ništa, posjedujemo sve.(Ipolito Nievo)
Ko malo želi, sve ima; ko ništa ne želi, taj je slobodan; ko nema i ne želi, covjek je, jednak bogovima. (Fernando Pesoa)
Prisiljeni da živimo uvijek sa istim mislima, da gledamo uvijek jedno te isto, pa ma koliko to žarko željeli, nećemo više biti svjesni koliko su zle naše želje. (Rejmond Radignei)
Šta znači željeti ako bilo kakva slučajnost jednu našu želju može zamjeniti drugom? (Ivan Raos)
Ljudska duša samu sebe vrijedja ako dopusti da je savlada naslada ili bol. (Marko Aurelije)
Mi smo stvoreni za bol! Suze su za srce ono sto je voda za ribe. (Emanuel Gajbel)
Samo nam srodna bol izmami suzu, i svako zapravo i plače zbog sebe. (Hajne)
Bol mi kaže: ja jesam i dok jesam jesi i ti. (Ranko Marinković)
Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove. (Božidar Knežević)
Nema velikog književnog djela koje nije poniklo iz bola. Nema velikog stvaranja bez velikog bola. Sve se rodilo iz bola i krvi. Kao i dijete. (Jovan Dučić)
Neko sa svojim bolom ide ko s otkritom ranom: svi neka vide. Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi i ne da mu preći u suze i riječi. (Dobriša Cesarić)
Sva bol na svijetu pripada čovjeku,a čovjek njoj. (Ivo Kozarčanin)
Svaka bol kojoj ne možemo naći prirodnog lijeka brzo prodje. (Samuel Dzonson)
U tjelesnom bolu najmučnije je ono netjelesno, to jest naše nestrpljenje i naše vjerovanje da će bol trajati zauvijek. (Pol Žan)
Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol. (Alfred de Mise)
Bol za izgubljenom stvari mnogo je veći nego što je ona sama vrijedila. (Momčilo Nastasijević)
Od novog jada stara bol će proći. (Šekspir)
Ako želimo da odredimo stepen krivice kojom je opterećen i sam naš život, pogledajmo i patnju koja je s njim povezana. Svaka velika bol, bila tjelesna ili duševna,govori nam šta zaslužujemo: jer ona nas ne bi mogla zadesiti da je nismo zaslužili. (Šopenhauer)
Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje ( Ivo Andrić ) Sloboda je nezavisnost, sreća je nezavisnost od hiljadu sitnih sitnica ( Isidora Sekulić ) Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može ( Jovan Dučić ) Hrabrog sreća hoće. ( Srpska poslovica ) Zlo je ko ne zna a učiti se ne da ( Srpska poslovica ) Ko ne misli o dobru, taj misli o zlu ( Srpska poslovica ) Bolje je ne obećati nego reč ne odrčati ( Srpska poslovica ) Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom ( Srpska poslovica ) Bez glave nevalja ni ekser, a kamoli čovek ( Srpska poslovica ) Bolje je ponešto sakriti, nego rđavo prikazati ( Srpska poslovica ) Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka ( Srpska poslovica ) Moraš sam da porasteš bez obzira koliki ti je otac visok ( Irska poslovica ) Mudar je otac koji poznaje svoje dete (Vilijam Šekspir) Najveće uživanju u životu je da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite (Valter Bagehot) Deca su za sve ljude njihov život. ( Euripid ) Najveći čovek uvek ostaje dete. ( Gete ) Čestitog čoveka poštuju čak i oni koji to nisu. Čoveka nisi preobrazio time što si ga ućutkao (Mark Tven) Želja i ljubav to su krila za velika dela (Johan Volfgang Gete) Pobrinite se da dobijete ono što zaista želite jer će vas prisiliti da volite ono što vam se daje (Džordž Bernard So) Oni koji potiskuju svoju želju čine zato što je njihova želja dovoljno slaba da može da bude potisnuta (Vilijem Blejk) Nikada se ne javlja želja koju ne možemo da ispunimo (Ricard Bax) Čovek je od glave do pete stvoren od svojih želja (Indijska mudrost) Humanost se sastoji u tome da nikada neki čovek ne bude žrtvovan za cilj (Albert Švajcer) O, poznajem vas, poznajem vas i znam: isto će zadesiti svakog koji zaspi. Za mene nema iluzija jer već me jednom prevariše i spoznadoh da je život san. (Pedro Kalderon de la Barka) Od cilja vodi hiljadu puteva, do cilja samo jedan (Mišel de Montenj) Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečasna sredstva (Albert Ajnštajn) Onaj koga su odneli do cilja ne sme verovati da ga je dostigao (Marija fon Ebner-Esenbah) Sa ljudima koji streme drugčijim ciljevima ne mogu se praviti zajednički planovi (Konfucije) Najkorisniji su saveti kojih se najlakše pridržavamo (Lik Vovenarg) U samoći se može steći sve osim karaktera (Stendal) Samoća boli, ali ne toliko kao lažna druželjubivost (Teodor Fontane) Strah tera čak i starce da trče (Nemačka izreka) Svi se mi plašimo. Razlika je u pitanju: od čega? (Frank Tis) Lična sreća nije moguća izvan društva, kao što život biljke nije moguć ako je istrgnuta iz zemlje i bačena na besplodni pesak (Tolstoj) Naši najveći neprijatelji nisu neznalice i prostaci, već obrazovani ljudi ali prodane duše (Grejem Grin)
